Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: “Пружи руку швоју и мешни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран”. Тома узвикну: “Господ мој и Бог мој”. После силаска Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповед и свети Тома доби далеку Индију. Охрабрен Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вери, установио цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих, обратио је и две сестре, жене двојице кнежева Тертијану и Мигдонију. Кнез Муздије, Тертијанин муж, коме је апостол крстио жену и сина Азана, осудио је светитеља на смрт. Тако је свети Тома окончао свој земни живот. Пре смрти и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело не беше тамо. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако је свети Тома својим неверовањем утврдио веру у васкрсење Господа, а својом доцњом открио чудесно прослављење Матере Божје.