Растко Немањић, свети Сава, син Стефана Немање, великог српског жупана рођен је 1174. године. Док је био сасвим млад, тежио је духовном животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања је такође отишао на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве и постао први српски архиепископ. Заједно са својим оцем подигао је манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету земљу, мирио своју браћу завађену око власти и Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску цркву стварао је и српску државу и културу. Уносио је мир међу балканске народе због чега су га сви волели и поштовали, а српском народу је дао неуништиви хришћански дух.
Свети Сава је умро у Трнову на Богојављење 1236. године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дух тада још јаче заживео у народу.