ВЕЛИКА СУБОТА

 

Дан после, на Велику Суботу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата и тражиже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “после три дана васкрснућу” (Матеј 27;63). Пилат одобри стражу и постави је испред гроба, а првосвештеници и фарисеји запечатише камен, који је био наваљен на врата од гроба.

Христов силазак у ад

 

ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - ВАСКРС

“А после суботе, у свануће првог дана недеље, дође Марија Магдалина, и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег.” (Матеј 28;1,2,3) ( Чувена фреска Бели Анђео из манастира Милешева приказује овог анђела.)

Стражари око гроба када видеше овај призор јако се уплашише и “постадоше као мртви”. Анђео тада рече женама да је Исус васкрсао и да то што пре јаве ученицима. Жене похиташе ка апостолима да би им јавиле радосну вест. На путу их срете Исус и поздрави. Оне Му приђоше, ухватише ноге његове и поклонише Му се. “Тада им Исус рече: не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.” (Матеј 28;10). Када су жене мироносице отишле неки од стражара отрчаше првосвештеницима, те им рекоше шта се догодило. Првосвештеници им даваше много новца да би около говорили како су, док су они спавали, Исусови ученици украли Његово Тело из гроба. Првосвештеници су стражарима, такође обећали своју заштиту у случају да Пилат сазна како су ови наводно заспали на дужности. Стражари прихватише новац и учинише како су им првосвештеници рекли. “И разгласи се ова прича код јудеја до данашњег дана” (Матеј 28;15). Свети апостоли Петар и Јован чим су сазнали да је Христос васкрсао отрчаше на Голготу. Када су видели празан гроб повероваше да је та прича истинита.

Истог дана Исус се јавио и двојици апостола који су били на путу за село Емаус. Они Га не препознаше, те су Му причали о последњим догађајима који су се десили у Јерусалиму. Саслушавши њихову причу Он им рече:“о, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали. Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу?” (Лука 24;25,26). Затим им је објашњавао све што је о Њему написано у Светом Писму почевши од Мојсија па све до пророка. Када су стигли у Емаус они Га позваше да вечера са њима. И тек за вечером, када је Он благословио и изломио хлеб “Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима” (Лука 24;31). Истог часа они се вратише у Јерусалим где затекоше остале апостоле и још неке од ученика на окупу, где говоре о томе како је Христос стварно васкрсао и како се јавио Симону. Тада и ова двојица испричаше шта им се догодило на путу за Емаус. Док су они још говорили уђе Исус, кроз затворена врата (пошто су се плашили Јевреја апостоли су закључали врата) и стаде међу њих “и рече им: мир вам.” (Лука 24;36).Они се уплашише јер су мислили да је дух. Тада им Он показа ране на рукама и ногама, као и ребро које је било прободено копљем. Да би их у потпуности уверио да није дух упита их имају ли нешто за јело. Они Му дадоше рибе и меда. Када је то појео “рече им: то су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написано у Мојсијевом закону, пророцима и псалмима. ” (Лука 24;44). Тек после ових речи схватише апостоли сва древна пророчанства о Христу Страдалнику, који је као Јагње Божје требало да принесе Себе на жртву ради очишћења читавог рода људског од греха, успостави својом Крвљу Нови Завет и затим Васкрсне у лепоти Божанској. (Васкрс или Ускрс највећи је хришћански празник, славље над слављима, радост над радостима. На тај дан Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. Овај празник је круна свих празника. То је дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља. На Васкрс се пева следећи тропар, Васкршњи тропар: “Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова!” Васкрс увек пада у недељу (датум се мења), тога дана одлази се у храм још пре свитања. Држе се упаљене свеће као символ победе светлости над тамом, правде над неправдом, живота над смрћу. На тај дан поздрављамо се најрадоснијим поздравом “Христос васкрсе! ” и отпоздрављамо “Ваистину васкрсе! ”. На Васкрс се припремају кувана црвена јаја као символ живота и васкрсења, обилазе се гробови умрлих и даривају се јаја.)

 

 

НЕВЕРНИ ТОМА

Апостол Тома није био присутан када се Исус јавио апостолима, те му је било тешко да поверује да је Христос васкрсао, “па им рече: ако не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим прст свој у рану од клинова, и не ставим руку своју у његова ребра - нећу поверовати.” (Јован 20;25).Прошло је осам дана од Христовог Васкрсења, када им се опет јавио. Овога пута био је присутан и апостол Тома. Исус опет уђе кроз затворена врата и рече Томи “пружи свој прст овде и види моје руке, и пружи своју руку, па је стави у моја ребра, и не буди неверан - него веран. Тома одговори и рече му: Господ мој и Бог мој. Рече му Исус: поверовао си зато што си видео. Блажени су који не видеше - а повероваше.”(Јован 20;27,28,29). ( Прва недеља после Васкрса зове се Томина недеља, зато што се тога дана иапостол Тома уверио да је Христос васкрсао. Пошто се уверио у Христово васкрсење апостол Тома је неустрашиво проповедао Васкрслог и вечно живог Христа, све до своје мученичке смрти у Индији.)

Христос је још четрдесет дана после Васкрсења био на земљи. За то време он се више пута јављао апостолима (у еванђељима је забележено једанаест јављања) и учио их како да проповедају и шире Његову науку. Четрдесетог дана од Васкрсења Христос се поново јави ученицима, који беху окупљени за трпезом, и рече им: “идите у сав свет и објавите еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се - биће спасен, а ко не поверује - биће осуђен.” (Марко 16;15,16), односно “Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа” (Матеј 28;19) (овим је Христос установио Свету тајну Крштења).

ВАЗНЕСЕЊЕ

Тог дана пође Христос са својом мајком, Пресветом Богородицом, и свим својим апостолима на Маслинску гору (Јеленска гора) близу Јерусалима. Када стигоше на Маслинску гору Исус подиже руке и све их благослови. Тада им рече да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају силазак Духа Светога, јер “Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим.” (Дела апостолска 1;5),и да ће их Дух Свети утврдити у свакој истини, духовно наоружати и охрабрити да поднесу сва искушења овога света. Док је још разговарао са њима исчезе у светлом облаку. Тако Исус Христос заврши своје дело спасења, и врати се Богу Оцу на небесима.

Док су окупљени гледали ка небу како Он одлази појавише се два човака у белим хаљинама и рекоше: “људи Галилејци што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас Вазнет на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо” (Дела апостолска 1;11) (Сваке године Црква обележава овај догађај празником Вазнесење, који увек пада у четвртак, четрдесетог дана после Васкрса. Овај празник се још назива и Спасовдан, јер се тог дана завршила Христова мисија спасења људи, која је била везана за Његов боравак на земљи.)

Вазнесење Господње

 

ДУХОВИ

Апостоли су послушали Христа, и нису се раздвајали нити удаљавали од Јерусалима. Проводили су време у молитви. У педесети дан од Христовог Васкрсења, на јеврејски празник Педесетнице, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде хука. Поче да дува јак ветар, појави се јака светлост. Изнад главе сваког од апостола створи се по један пламени језик. “Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима - како им је дух давао да говоре.” (Дела апостолска 2;4).

Око куће почеше да се скупљају људи, јер чуше јаку буку. Тада апостоли изађоше из пред народ и почеше да проповедају о Исусу Христу. Народу се први обратио Свети апостол Петар, који рече како су Јевреји учинили велики грех зато што су разапели Христа, иако су видели да га је Бог прославио.Још им рече да Христос Васкрсао и на небо се узнео, те да је Он послао Светога Духа на апостоле. Доказ благодати Духа Светога је то што апостоли говоре разним језицима, које раније нису знали. Народ упита “браћо шта да чинимо? Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога.. Јер је за вас то обећање и за вашу децу” (Дела апостоласка 2;37,38,39). Тог дана се у Јерусалиму крстило три хиљаде људи.

После овога Свети апостоли кренуше по свету да шире Христову науку. Број хришћањна се повећавао из дана у дан. Иако су их непријатељи Христове науке гонили и мучили, а неке и убијали, ипак нису успели да их спрече у проповедању и служењу Христу Богу и Његовој Светој Цркви. И поред свих тешкоћа православна вера се проширила, тако да је цео свет упознат са Христовом науком.

Света Тројица

( На празник Силаска Светог Духа на апостоле (у народу познат и као Духови, односно Света Тројица), под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама јер верују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.)