SEDMICA STRADANJA

 

 

SVEČANI HRISTOV ULAZAK U JERUSALIM - CVETI

Pošto je u selu Vitanija, nadomak Jerusalima, vaskrsao Lazara (poznat kao četvorodnevni Lazar, jer je bio mrtav četiri dana pre nego ga je Gospod Isus Hristos vaskrsao) Hristos krete sa učenicima u Jerusalim, jer se približavao jevrejski praznik Pasha. Kada stigoše nadomak Jerusalima reče Isus dvojici učenika “idite u selo što je, prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odvežite i dovedite mi.” (Matej 21;2). Ovo se dogodi da bi se ispunila reč prorokova: “Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu” (Zaharije 9;9).

Kako se među narodom već proneo glas o Njegovom dolasku, to izađe mnogo ljudi da Ga dočeka i pozdravi. Mnogi su bacali svoje haljine pred Njega na put kojim je prolazio, drugi su pak sekli palmine grančice i bacali. Svi su bili puni radosti i ushićeni, i prosto su se utrkivali u tome ko će bolje da Ga dočeka. Uzvikivali su:“Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje(Jovan 12;13). Hristovom dolasku su se posebno obradovala deca, koja ostaše uz Njega i kada su roditelji počeli da se razilaze. (Hristov ulazak u Jerusalim slavi se nedelju dana pre Vaskrsa, ovaj praznik se u narodu zove Cveti.)

 

LAZAREVA SUBOTA - VRBICA

Uoči praznika Cveti, na Lazarevu subotu, dan kada se obeležava Čudesni događaj vaskrsavanja Lazara, osvećuju se vrbove grančice koje se dele narodu (zato se kod nas ovaj praznik još zove i Vrbica). Osvećena grančica se nosi kući i ostavlja pored slavske ikone i kandila. Litija oko hrama, u kojoj ima mnogo dece sa grančicama u rukama, prenosi nas u onaj radosni dan kada su se deca pokazala kao najbolji vernici Hristovi. On je njihov Pastir, i zato deca, kao Hristovi jaganjci, nose o vratu malo zvonce.

 

ISUS ISTERUJE TRGOVCE IZ HRAMA

Zatim Isus, praćen narodom ulazi u Jerusalimski Hram. Tada On isteruje iz Hrama sve trgovce, koji su svojom larmom ometali molitvu i vređali svetinju. Ovaj događaj se zbio u ponedeljak (Veliki ponedeljak).

Narednih dana Hristos danju isceljuje i poučava narod u Hramu, odgovara na lukava pitanja fariseja i sadukeja, a noću napušta Jerusalim i odlazi na Maslinsku goru, zajedno sa učenicima, da se moli. ( fariseji - u prevodu izdvojeni, sekta nastala nakon izlaska Jevreja iz Vavilonskog ropstva. Poznavali su knjige Starog zaveta, ali su verovali i usmenoj tradiciji. Verovali su u postojanje dobrih i zlih anđela, i u vaskrsenje mrtvih, u privremeni odlazak duše u blaženstvo ili stanje kazne, kao i u Mesijin Sud nakon vaskrsenja. Bili su jevrejske patriote, nisu priznavali tuđi uticaj. Nisu bili sveštenici.

sadukeji - u prevodu pravedni, ime su dobili po svešteniku Sadoku, čuvaru Kovčega zaveta iz Solomonovog vremena. Nisu verovali u vaskrsenje mrtvih, kao i u besmrtnost duše, odbacivali su i mogućnost postojanja anđela. Bili su pristalice grčkog uticaja i svetske kulture. U njihovim redovima bilo je i sveštenika.)

Kako se približavao praznik Pashe prvosveštenici i književnici tražili su način kako da ubiju Isusa, a da ne izazovu gnev kod naroda. ( književnici - prepisivači i tumači knjiga zakona i proroka. Pošto su bili mnogo slabija partija u odnosu na fariseje i sadukeje podržavali bi čas jedne, čas druge. Bili su narodni učitelji i voleli su da ih oslovljavaju titulom rabina. Uglavnom su bili laici, mada je među njima bilo i sveštenika.)

 

JUDINO IZDAJSTVO

“Tada satana uđe u Judu koji se zvao Iskariotski, jedan iz broja dvanaestorice. On ode i dogovori se sa prvosveštenicima i zapovednicima kako će ga njima izdati ” (Luka 22; 3,4). Juda je za svoju izdaju primio trideset srebrnika, i tako se ispunilo proročanstvo proroka Zaharija: “I izmeriće mi platu trideset srebrnika” (Zaharija 11; 12) (trideset srebrnika je bila i otkupna suma vlasniku za ubijenog roba).

 

 

VELIKI ČETVRTAK

 

TAJNA VEČERA

Došao je dan beskvasnih hlebova, kada se po običaju klalo pashalno jagnje. Tada Isus posla apostole Petra i Jovana u grad, da u kući Svetog Jovana Bogoslova pripreme večeru za Pashu. Kasnije, kada je večera bila pripremljena, dođe Isus sa ostalim učenicima.

Za vreme večere nastade među učenicima rasprava o tome koji je od njih važniji. Tada Isus ustaje, opasuje se ubrusom, uzima umivaonik i počinje da pere noge svojim učenicima, i time Isus pokaza svoju smernost punu ljubavi, koja treba apostolima i svima vernima da bude primar vrline poniznosti i ljubavi prema bližnjem. Kada im opra noge reče: “kad sam ja, Gospod i učitelj, oprao noge vama, i vi ste dužni da perete noge jedan drugom.” (Jovan 13;14).

Potom Isus reče da će Ga jedan od apostola izdati, kao što je i psalmopevac davno prorekao “koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu” (Psalmi Davidovi 41;9). Učenici su se pitali koji je od njih taj, a On im odgovori: “ koji umoči sa mnom ruku u zdelu, taj će me izdati” (Matej 26;25).Tada Juda upita da li je on taj koji će Ga izdati, a Isus mu odgovori : “ti kaza ” (Matej 26;25).

“A kad su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: uzmite jedite; ovo je telo moje. Tada uze čašu i zahvali, dade im i reče pijte iz nje svi; jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova” (Matej 26;26,27,28) (Ovim je Hristos ustanovio Svetu tajnu Pričešća ili Evharistiju. Ova Tajna neprekidno se vrši u Crkvi sve do danas, i Crkva zapravo narod Božji živi ovom tajnom u kojoj se pričešćujemo samim Telom i samom Krvlju Gospoda Isusa Hrista. Pričešće se obavlja na Svetoj Službi ili Svetoj Liturgiji u crkvi kada se molitvom i blagoslovom sveštenika, odnosno vladike, hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Isusovu. Za Sveto Pričešće vernici se pripremaju molitvom i postom.)

 

ISUSOVA MOLITVA NA MASLINSKOJ GORI

Posle Tajne Večere Isus odlazi na Maslinsku goru sa jedanaestoricom apostola, Juda ih ranije napusti. Na Maslinskoj gori Hristos se tri puta moli Bogu, i obraća rečima:“Oče moj, ako je moguće neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću nego kako ti” (Matej 26;39). Ovim rečima Isus se ne moli za ispunjenje ovozemaljskih želja (i da po svaku cenu ostane živ), već jedino za ispunjenje Božje volje. Na ovaj način On uči sva buduća pokoljenja kakko se treba moliti.

Ubrzo pošto Isus završi molitvu pojavi se Juda sa mnoštvom naoružanih ljudi, koje poslaše prvosveštenici i starešine narodne. Tada Juda priđe Isusu, pooljubi Ga, jer to beše znak koji ranije dogovori sa slugama prvosveštenikovim, “koga poljubim, taj je; držite ga.” (Matej 26;48). Masa pođe ka Isusu, jedan od apostola isuče mač i njime odseče uvo jednom od napadača, kome beše ime Malh. “Tada mu Isus reče: vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji se maše za mač od mača će poginuti. Ili misliš da ne mogu da zamolim svoga Oca, pa će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela? Kako bi se onda ispunila Pisma, da tako treba da bude?” (Matej 26;52,53,54). Potom isceli slugi uvo.

 

ISUS PRED SINEDRIONOM, PETROVO ODRICANJE

Učenici Hristovi se razbežaše, a Njega povedoše ka kući prvosveštenika Kajafe. Apostol Petar pođe za njima, prateći ih izdaleka. U Kajafinoj kući prvosveštenik i ceo sinedrion počeše da ispituju Isusa. Pokušavali su na sve načine da pronađu neki razlog zbog koga bi Ga pogubili. Ređali su se razni lažni svedoci, sa različitim optužbama. Na sve to Isus ne reče ništa. Tada Ga upita prvosveštenik zašto ništa ne kaže u svoju odbranu, no Isus je i dalje ćutao. “I prvosveštenik mu reče: zaklinjem te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božji? Reče mu Isus: ti kaza; ali vam kažem da ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima” (Matej 26;63,64). Posle ovih reči optužiše Ga za bogohuljenje, i osudiše na smrt. Tada poče okupljena svetina da Ga udara i vređa, neki Ga udariše po glavi, a neki po obrazu uz reči: “proreci nam, Hriste, ko te udari?” (Matej 26; 68). Potom, pošto su Ga svezali, spustiše Ga u jednu memljivu i zagušljivu prostoriju koja se nalazila ispod podruma Kajafine kuće. Tu Isus osta sve do sutradan dok ne beše prebačen u još gori zatvor, koji se nalazio u jednom delu Antonijeve kule, u Pretoriju.

Za to vreme Petar i još jedan učenik sedeli su kraj vatre u dvorištu Kajafine kuće, sa prvosveštenikovim slugama, čekajući da vide šta će dalje biti sa Isusom. Tada im priđe jedna sluškinja i reče kako je Petar bio sa Isusom. Petar to poreče i izađe u predvorje. Tamo mu priđe i druga sluškinja i reče mu ono isto, a on ponovo poreče. No, posle toga i ostali okupljeni rekoše kako je Petra bio sa Isusom, ali ovaj i po treći put to poreče, i poče se zaklinjati da on ne poznaje Isusa. Utom zapeva petao i Petar se seti Isusovih reči: “pre no što petao zapeva tri puta ćeš me se odreći” (Matej 26;75). Istrča napolje i tamo zaplaka.

Kada je video šta je učinio Juda Iskariotski se pokaja za svoje nedelo i vrati trideset srebrnika prvosveštenicima, rekavši im: “greših što izdadoh nevinu krv ” (Matej 27;4). No oni mu odgovoriše da se to njih ne tiče, tada on baci srebrnike u hram, pa zatim ode te se obesi (čime je počinio još jedan težak greh, samoubistvo). Za one srebrnike prvosveštenici otkupiše od nekog lončara njivu, da bi na njoj sahranjivali strance. Pošto je kupljena za srebrnike koji behu plata za krv, to se ona njiva i do danas naziva Krvna njiva.

 

 

VELIKI PETAK

 

ISUS PRED PILATOM

Pošto su Jevreji bili pod rimskom vlašću, to oni nisu mogli sprovoditi smrtnu kaznu bez potvrde rimskog namesnika. Zbog toga oni odmah sutradan, u petak izvedoše Hrista pred Pontija Pilata, rimskog namesnika. Prvosveštenici ponovo iznesoše mnoge lažne optužbe na Hristov račun, ali On im ne odgovori no ponovo ćutaše. Kada Ga i Pilat upita koji je Njegov odgovor na prvosvešteničke optužbe On ne reče ništa. Kako nije nalazio nikakve krivice kod Hrista Pilat htede da Ga oslobodi, ali prvosveštenici i okupljena svetina se tome usprotiviše tvrdeći kako Isus buni narod svojim učenjem.

 

ISUS PRED IRODOM II ANTIPOM

Da bi razrešio ovu situaciju Pilat šalje Isusa kod Iroda II Antipe, koji iz Galileje dođe u Jerusalim, zbog praznika. I Irod poče da ispituje Hrista, ali Isus ni njemu ništa ne odgovori. Isusovo ćutanje razgnevi Iroda, i ovaj da bi Mu se osvetio poče ismejavati Hrista, i oblačiti mu kneževsko odelo, belu haljinu. Potom Ga vrati Pilatu, ne bi li ovaj razrešio nastalu situaciju.

 

PILAT OSUĐUJE ISUSA NA SMRT

Kako je svake godine, o prazniku namesnik oslobađao jednog sužnja, kog bi narod izabrao, to Pilat upita okupljeni narod koga da pusti Hrista ili Varavu (jedan od trojice razbojnika koji, takođe, behu zatočeni u Pretoriji). No, prvosveštenici i starešine narodne nagovoriše okupljenu masu da traži da Varava bude oslobođen, a Isus pogubljen. Pilat ponovo upita koga da pusti, i opet dobi isti odgovor, Varavu. Onda upita šta da radi sa Isusom, a narod povika: “raspni ga”. Kada Pilat upita kakvo je zlo Hristos učinio narod ne odgovori no ponovo povika: “raspni ga”. “A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovog pravednika; vi ćete se brinuti. Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu” (Matej 27;24,25). Pilat pusti Varavu, i naredi da išibaju Hrista, i da Ga raspnu na krst. Namesnikovi vojnici vratiše Isusa u Pretoriju. gde Ga svukoše i ogrnuše crvenom kabanicom. Na glavu mu staviše venac od trnja, a u desnu ruku trsku. Zatim Mu se počeše rugati, i klanjati uz reči: “zdravo, judejski care, i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi. I kada mu se narugaše, svukoše sa njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu. ” (Matej 27;29,30,31).

 

RASPEĆE

Vojnici natovariše Gospodu Krst na rame te krenuše ka brdu Golgota (Brdo lobanje), ulicama Jerusalimskim. Isus pade, posle nekog vremena pod teretom Krsta, te vojnici nađoše jednog čoveka, po imenu Simon, da on ponese Krst Gospodnji. Kolona nastavi svoj put ka Golgoti. U koloni beše mnogo ljudi i žena, koje sažaljevaše i oplakivaše Isusa, a “Isus se obazre na njih i reče: kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom. ” (Luka 23;28). Kada su stigli na Golgotu raspeše Gospoda, i dvojicu razbojnika sa Njegove desne i leve strane. “A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine” (Luka 23;34). Zatim rimski vojnici baciše kocku da bi podelili Isusovo odelo. Nad glavom Hristovom, po Pilatovoj naredbi, postaviše natpis na tri jezika: jevrejskom, grčkom i latinskom, “Isus Nazarećanin Car Judejski”.

 

Raspeće Hristovo - freska iz Studenice

 

Pod stenom na koju je bio postavljen Krst nalazila se glava praoca Adama, koju na to mesto donese Melhisedek. Kako je časna Krv Hristova kapala sa Krsta na stenu pod njim, tako stena poče pucati. Krv Hristova slivala se niz stenu na glavu Adamovu i tako spirala praroditeljski greh.

Prvosveštenik Melhisedek - freska iz Hilandara

(Melhisedek - car i prvosveštenik Pravde i Mira, čovek koji je kod grada Salima (kasnije Jerusalim), u zemlji Hananu, dočekao sa hlebom i vinom Avrama u čast njegove neustrašivosti i pravednosti. U Svetom Pismu stoji da je Hristos prvosveštenik po redu Melhisedekovom, tj. car i prvosveštenik, baš kao i ova mistična i veoma zagonetna ličnost.)

Pod Krstom Isusovim stajale su Njegova majka, Presveta Deva Marija, njena sestra Marija Klopina, kao i Marija Magdalena. Sa njima beše i najverniji od učenika Sveti Jovan Bogoslov. “Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.” (Jovan 19;26) Mnogo se sveta skupilo da bi gledalo Isusovo stradanje, a starešine narodne rugaše Mu se govoreći zašto ne spase samoga sebe ako je Sin Božji. I jedan od raspetih razbojnika hulio je na Isusa govoreći zašto ih sve ne spase ako je On Hristos. Drugi razbojnik, po imenu Dismas, ukori prvog razbojnika zato što huli na Boga, a zatim se obrati Isusu: “Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom. A on mu reče: zaista, kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.” (Luka 23;42,43). ( Dismasje, po Predanju, bio vođa grupe razbojnika koja je presrela Svetu porodicu prilikom bekstva u Misir. Videvši lepotu Bogomladenca Hrista on je rekao:“kada bi sam Bog, uzeo lik čovečiji, ne bi mogao biti lepši od ovoga deteta” i umesto da ih opljačka on ih još bogato dariva. Bogomajka mu reče da će ga to dete spasiti. Što se i dogodi.)

 

Ubrzo posle toga pade tama na zemlju, iako je bio dan. Prošlo je šest sati od kako je Hrist raspet, kad On povika: “Ili, Ili, lama savahtani” (Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi) (Matej 27;46). Tada jedan od okupljenih uze sunđer natopljen sirćetom i nataknu ga na trsku, pa prinese Isusovim ustima. “Tada Isus povika veoma glasno i reče: Oče, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče izdahnu” (Luka 23;46) “I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše, i grobovi otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetitelja posle njegovog vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božji sin” (Matej 27;51-54).

Kako je bio petak, pa da tela ne bi ostala na krstu do subote, koja beše veliki dan, Jevreji zamoliše Pilata da se raspetima prebiju goleni (cevanice), i da se skinu sa krsta. Pilat usliši njihovu molbu. Rimski vojnici prebiše raspetim razbojnicima cevanice, a kad dođoše do Isusa videše da je već mrtav te Mu ne prebiše cevanice, no jedan od vojnika probode Mu kopljem rebra. Odmah, iz rane, poteče krv i voda. “Sve se ovo, naime dogodilo, da se ispuni Pismo:“Njegova kost se neće prelomiti”. I još drugo Pismo kaže: “Gledaćete onoga koga su proboli”.”. (Jovan 19;36,37).

(U knjizi Hadži Dragana B. Popovića, ISTINA O SVETOJ ZEMLJI - PRAVOSLAVNI JERUSALIM nalazimo detaljan opis patnji kroz koje su prolazili raspeti na krstu: “Patnje raspetih na krstu su bile nadljudske. Žrtve su pre svega, osećale strahovitu žeđ. A da će Mesija pri stradanju biti mučen žeđu nagovestio je Starozavetni prorok (Ps. 68,21).

Zatim, krv im se slivala u listove, pritom, puneći pluća; tako su se polagano gušili od sopstvene krvi. Lestvica na donjem delu krsta - supedanej, služila je kao oslonac. Od nje su se odupirali prema gore, pa se krv na taj način vraćala iz listova u telo, a žrtve ostajale u životu. Bilo je slučajeva, da su na krstu razapeti ostajali i do šest dana.” Kada su hteli da okončaju muke raspetih dželati bi im prebijali cevanice (goleni), i ovi bi ubrzo umirali, od gušenja, jer nisu više mogli da se odupiru nogama o lestvicu. Hristos je najkraće ostao živ na Krstu, šest sati.)

 

UČENICI SAHRANJUJU ISUSA

Tajni učenici Hristovi, pošto su bili članovi sinedriona, Nikodim i Josif iz Arimateje tražiše od Pilata dozvolu da skinu Isusa sa Krsta i da Ga sahrane. Pilat im to dozvoli, te oni skinuše Časno Telo Gospodnje sa Krsta i položiše Ga na kamenu ploču. Zatim pomazaše Telo Hristovo, koje je imalo preko petsto otvorenih rana, sa oko sto litara mira ( pošto je petak bio na izmaku, a subotom se nije smelo raditi, nisu imali dovoljno vremena da Ga okupaju, već su Ga pomazali po Jevrejskom običaju, kao Cara). “I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide.” (Matej 27;59,60).

Ovim se završi najtužniji i najtragičniji dan u čitavoj ljudskoj istoriji, dan kada su zli ljudi razapeli Boga na Krst, Veliki Petak. (Veliki Petak je petak uoči Vaskrsa (Uskrsa). Na ovaj praznik hrišćani odlaze u crkvu na molitvu sećajući se Hristovih muka i patnji na Krstu koje je dobrovoljno pretrpeo da bi nas oslobodio od naših nevolja i grehova. Na ovaj praznik se strogo posti ceo dan, a pobožniji ceo dan ne jedu ništa (neki ne piju ni vodu), jedino pred kraj dana uzmu malo hleba. Na Veliki Petak se u hramovima, popodne, iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov) ispred ikonostasa, pred oltarom. Na ovaj praznik najčešće se peva: “Slava dugom trpljenju Tvojemu, Gospode.” Ko ne doživi tugu i tragediju Velikog Petka, teško da će osetiti svu duhovnu radost i veličinu Vaskrsa.)