СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА У СЕВАСТИЈИ

22. март по новом / 9. март по старом

Светих четрдесет мученика у Севастији, били су војници римске војске, али искрени и одани хришћани. У време Ликинија запретили су им на суду одузимањем војничке части, али један од њих рече судији: “Не само част војничку, но и тела наша одузми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега”. После тога, нареди војвода да их каменују, али се камење враћало мучитељима. Силно разљућени бацили су их у језеро иако је био велики мраз. Поставили су стражу и топло купатило као изазов ономе који не буде чврсто веровао у Христа. Један од четрдесеторице не издржа и уђе у купатило. На небу се ускоро појави чудна светлост и загреја језеро, а са светлошћу спустише се на главе измучених младића 39 венаца. Тада један стражар са обале уђе у воду, исповеди име Господа Исуса и на њега сиђе четрдесети венац.
Сутрадан су судије виделе да су младићи живи и наредише да им пребију голени и њихова тела баце у воду. Трећег дана јавили су се мученици у сну месном епископу Петру и позвали га да извади из воде њихове мошти. Хришћани су ноћу изашли на језеро, нашли њихове мошти, јер су се кости сијале у води као свеће, и све их сахранили. Часно су страдали за веру 320. године.