Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист био је син рибара Заведеја и мајке Саломије. Јован је са својим братом Јаковом кренуо за Христом и никада га више није напустио. Једини је са светом Богомајком остао под крстом распетога Господа, а потом је брижно чувао и служио светој Богоматери све до њеног успенија. Касније је отишао у Ефес и надахнуто проповедајући многе је преобратио у хришћанство. У прогонству, на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве поново је био слободан и вратио се у Ефес где је наставио своје дело христијанизације незнабожаца.
Када је свети Јован имао више од сто година, изашао је са својих седам ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се сваке године 21. маја (8. маја по старом календару), са његовог гроба дизао неки ситан прах, мирисан и лековит, којим је народ лечио многе болести.