СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА

3. јун по новом / 21. мај по старом

 

Одмах по доласку на престо цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у риму, Ските на Дунаву, и Византију.Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. После победе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ. Када се цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио.
Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и тврдио православље.

Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења На Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживео је још десет година после своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.