Свети великомученик Прокопије рођен је у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке и звао се Неаније. По очевој смрти мајка га је васпитавала потпуно у духу идолопоклонства, па је у војничкој служби код цара Диоклецијана достигао чин војводе. Прогонио је хришћане и на једном таквом задатку, на путу према Александрији, десио се у ноћи јак земљотрес, а војводи се јавио Господ и показао му крст на небу. Од тог тренутка цео његов живот постао је борба за крст и хришћанство. Када је због тога доспео у тамницу јавио му се поново Господ и крстио га именом Прокопије. Незнабошци су тада бацили у тамницу и дванаест хришћанки, које је Прокопије учио вери Христовој и томе како ће примити мученички венац. Зато се у чину венчања спомиње и свети Прокопије. Ове жене су страшно мучене, а Прокопијева мајка, гледајући њихове муке и храброст, примила је крштење и свих тринаест жена су погубљене. Свети Прокопије се усрдно молио за њих а и за све друге невољнике. Посечен је 21. јула (8. јула по старом календару) 303. године у Кесарији палестинској.