Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски рођен је у Александрији 296. године и већ од детињства био је наклоњен духовности. Као ђакон архиепископа Александра, био је на Првом васељенском сабору у Никеји где се прославио својом ученошћу. Допринео је учвршћивању православља а нарочито писањем Символа вере који је на Сабору и усвојен. После Александрове смрти изабран је за архиепископа александријског и у том звању, са мањим прекидима, остао више од 40 година.
Светог Атанасија су током читавог живота прогањали јеретици. Прогонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валент, јеретик Арије и његови следбеници, епископ Јевсевије никомидијски и многи други. Био је принуђен да се крије свуда: у бунару, у гробу, у пустињи, по кућама, а два пута је бежао и у Рим.
Мало је светитеља који су тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Трпељиво, са јасно усађеном истином и вером у себи, успео је да истраје до краја. Тек пред смрт проживео је један миран период, а потом се, 373. године упокојио, прешавши срећан своме Господу.