Сви су пострадали за чистоту вере израиљске од цара Антиоха званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око архијерејске власти и злочина учињених приликом тог отимања, пустио је Бог велику беду на свети град. Уместо вере у јединог Бога живога, Антиох је хтео да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско, а у томе су му помагали чак и неки архијереји. Наредио је Јеврејима да једу свињско месо што је било противно вери и Мојсијевом закону. Старац Елеазар, свештеник н један од 70 преводилаца Старог завета на грчки језик, одбио је ово светогрђе. Зато је био мучен и спаљен. На пут ка Антиохији цар је повео и седморицу браће Макавеја именом: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел и њихову мајку Соломонију. Младиће је мучио једног по једног, дерао им кожу са лица, а потом их бацао у пламен, али се ни један од њих није одрекао своје вере. Угледавши најзад и свог трогодишњег дечака у пламену, бацила се у њега и мајка Соломонија, а сви они страдали су за веру око 180 година пре Христа.