Make your own free website on Tripod.com

 

НОВИ ЗАВЕТ

 

 

Књиге Новог завета:

1) Четири јеванђеља (евађеља), евангелион - добра вест или блага вест

1.Од Светог Матеја

2.Од Светог Марка

3.Од Светог Луке

4.Од Светог Јована

 

2)Дела апостолска

Св. Матеј - икона из Хиландарa, XIV век

Св. Марко - икона из Хиландарa, XIV век

 

3)Саборне посланице

1.Од Светог Јакова - једна

2.Од Светог Петра - две

3.Од Светог Јована - три

4.Од Светог Јуде - једна

 

4)Четрнаест посебних посланица Светог Павла

 

5)Откривење или Апокалипсис Светог Јована

Богослова.

Св. Лука - икона из Хиландарa, XIV век

 
Иако се састоји из више књига Нови Завет је практично једна књига. Зашто једна књига? Зато што се све књиге Новога завета односе на једну изузетну личност, на нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа. Еванђеља описују овоземаљски живот Исуса Христа, тј. период од рођења до вазнесења. Она представљају књиге основних истина, јер из њих се учимо сазнању свих основних истина о нашем Спаситељу и спасењу. Дела апостолска описују силазак Светог Духа на апостоле. Тиме је започео њихов рад на ширењу Науке Христове, чињење чуда у име Христа, и организовање цркве, али и њихов прогон, од стране Христових непријатеља, као и страдање. У Делима апостолским се, такође, описује и живот првих хришћана и хришћанских општина. Апостолске посланице представљају објашњење основних истина садржаних у Еванђељима. Апокалипсис говори о борби Цркве против свих звери света и пакла, и о крајњем тријумфу Христа над тим зверским силама таме.

 

Св. Јован - икона из Хиландарa, XIV век

 

Како је ова презентација замишљена као нека врста путоказа ка неким много озбиљнијим верским садржајима, то се нећемо упуштати у дубља разматрања Новога Завета, већ ћемо само хронолошки описати најзначајније догађаје из Христовог овоземаљског живота, празнике везане за те догађаје, као и основне елементе Његове науке.

 

 

БЛАГОВЕСТИ

Нови завет почиње радосном вешћу Архангела Гаврила Светој Деви Марији да ће Она родити Спаситеља, Сина Божјег, Христа (тај догађај се слави 25 марта/ 7 априла, Благовести).

Благовести - икона из Св. Кклимента, Охрид, XIV век

 

ХРИСТОВО РОЂЕЊЕ - БОЖИЋ

Римски цар Август је хтео да преброји народ у своме царству, те заповеди да се сви људи попишу. Због тога је свако морао да иде у онај град из кога је пореклом. Тако Света Дева и Јосиф кренуше из Назарета, у коме су живели, у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху из племена Давидова. Када су стигли било је већ касно те потражише преноћиште, али нису могли да нађу слободно место, ни у гостионицама, нити у кућама, јер су све биле пуне људи којих много дође у Витлејем на попис. Зaто се они склонише у једну пастирску пећину. И ту се роди Исус Христос, Син Божји. Света Дева Га пови и метну у јасле. Тиме се испуни реч пророкова. (Рођење Сина Божјег или Божић слави се сваке године, и то три дана од 25. децембра/ 7. јануара. Тада се поздрављамо речима : “Мир Божји! Христос се роди!”).

Христово Рођење - фреска из

Дечана, XVI век

У близини пећине пастири су чували своје стадо, одједном међу њих стаде анђео, и обасја их небеска светлост, они се уплашише. Анђео им рече:“не бојте се; јер гле јављам вам велику радост која ће бити свему народу, зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. И ово вам је знак наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.” (Лука 2;10,11,12). Док им је он ово говорио појави се још много анђела који хваљаху Бога речима: “слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.” (Лука 2;14). Када су се анђели вратили на небо пастири похиташе ка пећини, и у њој затекоше Јосифа и Свету Деву Марију и дете у јаслама. Тад се поклонише Исусу, и испричаше шта им се догодило, шта су им анђели рекли о том детету.

Убрзо, пошто су пастири отишли славећи и хвалећи Бога и јављајући радосну вест свима које су срели, у Витлејемску Пећину стигоше и три мудраца са Истока, вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, тамјаном и смирном, и поклонише Му се као Цару над царевима. Осам дана после рођења Сина Божјег наденули су му име Исус (Спаситељ), јер тако анђео беше рекао Светој Деви.

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Када Исус напуни четрдесет дана, Света Дева Марија и Јосиф Га одведоше у храм, да би Га по Закону посветили Богу. Утом уђе у храм један седи свештеник. Био је то старац Симеон, праведан и побожан човек, коме је Свети Дух казао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Иако због старости није више служио, Он тога дана дође у храм, јер му Свети Дух, који му се јавио раније тога дана, рече да ће у храму наћи Христа. Симеон приђе, узе дете и рече: “сад отпусташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој; јер су моје очи виделе спасење твоје” (Лука 2;29,30) (Празник Сретење Господње се обележава 2./15. фебруара).

Сретење Господње - фреска из Хиландара

 

У то време цар Ирод, страхујући за свој престо, посла да убију Исуса, јер је веровао да је то Нови Цар о коме је чуо од мудраца са истока. Али је Божанска породица већ избегла из града и упутила се у Мисир (Египат).У Мисиру су остали све до Иродове смрти, а затим су се вратили у Назарет.

 

ИСУС КАО ДЕЧАК У ХРАМУ

Ово је један од догађаја из Христовог детињства који се описује у Еванђељу по Луки.

Када је Исусу било дванаест година пође Он са Пресветом Богородицом и Јосифом у Јерусалим, о празнику Пасхе, као и сваке године. После истека празничних дана кретоше кући, али Исус остаде у Јерусалиму, а Света Дева и Јосиф, не знајући то наставише пут. Када су приметили да Га нема почеше Га тражити међу рођацима и познаницима који су са њима ишли за Назарет. Пошто Га не нађоше вратили су се у Јерусалим. Тамо су Га тражили наредна три дана, али без успеха, све док не одоше у Јерусалимски Храм. На њихово велико изненађење нађоше Га у храму где седи међу учитељима. Слушао их је и испитивао. Окупљени народ који је пратио Исусов разговор са учитељима, дивио се Његовој памети и Његовим одговорима.

Света Дева Му приђе и запита, зашто није пошао са њима, и рече како су Га свуда тражили, и ако им је Његов нестанак много бриге задао. Он јој на то одговори:“Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?”(Лука 2;49). Они тада не разумеше шта им је рекао, али “Његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу” (Лука 2;51).

БОГОЈАВЉАЊЕ

Када Му је било тридесет година (пунолетство код Јевреја), дође Исус на реку Јордан, код Светог Јована, да Га крсти.

Св. Јован Претеча - Музеј СПЦ, 1644 год.

(Свети Јован је последњи од пророка који су најављивали долазак Спаситеља, а и једини који Га је видео. Рођен је пола године пре Христа (24. јун/ 7. јул, Ивандан), живео је у јудејској пустињи, где је постио и Богу се молио. Позивао је људе да се покају, јер се приближило Царство Небеско. Много народа је долазило да га слуша, и када би чули шта он говори било би им жао што су Бога вређали и кајали су се. Покајнике би Свети Јован крштавао у реци Јордану. Свети Јован Претеча завршио је свој овоземаљски живот тако што му је, по наређењу зле царице Иродијаде, одсечена глава. Иродијада је наредила погубљење Светог Јована због прекора који јој је упућивао, јер се удала за цара Ирода, иначе брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Дан смрти Светог Јована обележава се празником Усековање (29. август/ 11. септембар), на тај празник хришћани посте без обзира у који дан пада.).

Видевши Спаситеља Свети Јован рече: “ ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14), тада му Исус одговори: “ пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност” (Матеј 3;15). После овога Свети Јован пристаде да крсти Исуса. Он потопи Исуса у реку и крсти. Кроз тај чин се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења, јер Господ узе грехе читавог човечанства и под њима умре (потапање) и оживе (излазак из воде). Исто тако и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Тако је показан Спаситељ као и пут спасења.

Крштење Господње

 

Док је Исус излазипо из реке над Њим се појави Дух Свети у виду голуба, а из небеса се чу глас Оца: “ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи” (Марко 1;11). Овим отпоче Исус свој учитељски и спаситељски посао. Овим догађајем се, такође, објави свету тајна о Светој Тројици, Оцу, Сину и Светоме Духу. Због тога тај дан зовемо Богојављање (слави се 6./19. јануара). (На Крстовдан, дан уочи Богојављања и на сам празник Богојављање врши се освећење воде у храму. Богојављенска вода се носи кући и чува као чудотворна и света драгоценост. Никада се не квари, без обзира на временску дужину чувања. Користи се ради исцељивања и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, и очишћење душе и тела. Њоме се кропи кућа ради освећења и заштите од демона и свих других нечистих сила.)

 

ХРИСТОВО УЧЕЊЕ

После крштења Исус оде у пустињу, проведе четрдесет дана у строгом посту (без хране). По истеку четрдесет дана приђе Му ђаво, и поче Га кушати. Но Исус издржа сва искушења, те ђаво одступи од Њега. Тада Исусу приђоше анђели и почеше Му служити. Потом Исус крете у народ и поче проповедати своју науку. Народ Га је радо слушао и веровао Му. Неки од њих су остављали све и кретали за Њим и постајали Његови ученици. Између њих Христос изабра дванаесторицу, и назва их апостолима, што значи посланици. То су Симон, кога Исус назва Петар, брат његов Андреја, затим браћа Јаков и Јован, Филип и Вартоломеј, Тома, Матеј, Јаков, Тадеј, Симон Канаит (био је из Кане Галилејске, на његовој свадби је Исус претворио воду у вино) и Јуда Искариотски, који је касније, зато што је издао Господа, био замењен Матијом. Они су највише времена проводили са Исусом, напуштали би Га само онда када би их Он негде послао да уместо Њега проповедају.

Три и по године проповедао је Христос своју Науку, и учио народ идући од града до града, од села до села, заједно са апостолима и много ученика. Чинио је многа чуда, лечио болесне, исцељивао телесне и духовне болести, васкрсавао мртве, опраштао грехе. Из Његове Божанске Науке као круна и врхунац произашле су две највеће заповести, које укратко говоре какав треба да буде човеков однос најпре према Богу, а затим и према људима:

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом;

2. Љуби ближњега свога као самога себе.

Важно је напоменути да је наш ближњи сваки човек без обзира на порекло, расу, положај, образовање, јер су сви људи Божја створења, и ако не волимо људе које видимо како можемо волети Бога кога не видимо? Ова заповест односи се како на оне који су добри према нама тако и на оне који су нам нешто рђаво учинили, јер рече Исус у својој беседи на гори: “љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају” (Лука 6;27,28), “ И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који љубе њих. И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То чине и грешници ” (Лука 6; 32,33). Значи треба праштати, и не светити се, и враћати добро за зло, јер као што каже Владика Николај: “Не свети се, не враћај зло за зло. Доста је зла од суседа твога. Ако му вратиш зло за зло, удвостручићеш зло у свету; ако ли му не вратиш он још може покајањем сагорети своје зло и тако ћеш ти трпљењем смањити зло у свету.” (О Богу и о људима). Треба помагати сиромашнима и невољнима, али када чинимо милостињу да се не хвалимо, и о томе причамо на све стране да би нас други хвалили. Треба се Богу молити и постити. То треба чинити из праве побожности, а не само ради тога да се покажемо пред људима да смо побожни.

 

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму.

Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, “и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.” (Матеј 17;5)

Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече:“устаните и не бојте се!” (Матеј 17;7). Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе.

На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,...), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступјућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега.

Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.

Преображење Господње празнује се 6./19. августа.