Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja. U vreme Cara Iroda Antipe, sina staroga Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetoga Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna na su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta (11. septembra po novom kalendaru) ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.