Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu “O sveštenstvu”, a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost Crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac); napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izboličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u Raj. Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u Uspenskom hramu u Moskvi.