Sveši velikomučenik Dimitrije, rođen je u Solunu. Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo čekani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kada je umro, hristoborni car Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu. Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, javno ispovedao veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli u molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoža Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.