Svetih četrdeset mučenika u Sevastiji, bili su vojnici rimske vojske, ali iskreni i odani hrišćani. U vreme Likinija zapretili su im na sudu oduzimanjem vojničke časti, ali jedan od njih reče sudiji:“Ne samo čast vojničku, no i tela naša oduzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega”. Posle toga, naredi vojvoda da ih kamenuju, ali se kamenje vraćalo mučiteljima. Silno razljućeni bacili su ih u jezero iako je bio veliki mraz. Postavili su stražu i toplo kupatilo kao izazov onome koji ne bude čvrsto verovao u Hrista. Jedan od četrdesetorice ne izdrža i uđe u kupatilo. Na nebu se uskoro pojavi čudna svetlost i zagreja jezero, a sa svetlošću spustiše se na glave izmučenih mladića 39 venaca. Tada jedan stražar sa obale uđe u vodu, ispovedi ime Gospoda Isusa i na njega siđe četrdeseti venac.
Sutradan su sudije videle da su mladići živi i narediše da im prebiju goleni i njihova tela bace u vodu. Trećeg dana javili su se mučenici u snu mesnom episkopu Petru i pozvali ga da izvadi iz vode njihove mošti. Hrišćani su noću izašli na jezero, našli njihove mošti, jer su se kosti sijale u vodi kao sveće, i sve ih sahranili. Časno su stradali za veru 320. godine.