Sveti Aleksije - čovek Božji. U vreme cara Honorija u Rimu je živeo visoki carski činovnik Jevtimijan sa ženom Aglaidom. Iako bogati živeli su skromno, odgajajući jedinca Aleksija.Kad je odrastao, roditelji ga oženiše, ali on iste noći ostavi dom, i otplovi u grad Edesu u Mesopotamiji gde je bio čuveni lik Isusa poslat od Gospoda Caru Agvaru. Alksije se poklonio tome liku i presvučen u prosjaka proživeo u molitvi 17 godina. Kada se pročuo kao bogougodnik, plašeći se ljudske slave, krenuo je lađom u Laodikiju, ali je čudnim slučajem stigao u Rim. Smatrajući to Božjom promišlju, ostao je u Rimu i kao prosjak došao u kuću svoga oca. Milosrdni domaćin dozvolio je prosjaku da živi u jednoj izbi među slugama, te Aleksije nastavi podvig živeći na hlebu i vodi sledećih 17 godina. Kad je osetio svoj kraj napisao je nešto na hartiji i s njom u ruci izdahnuo 17. marta 411. godine.
Upravo tada, desilo se otkrovljenje u crkvi Svetih apostola gde se čuo glas: potražite čoveka Božja. Carska i crkvena svita došla je u Jevtimijanovu kuću i našla mrtvog Aleksija. Tada su roditelji saznali da je to njihov sin. Tu je i sahranjen, a glava mu se nalazi u svetoj Lavri na Peloponezu.