Sveti prorok Jeremija rođen je šest vekova pre Hrista u selu Anatotu, nedaleko od Jerusalima.Počeo je da prorokuje u svojoj 15. godini za vreme cara Josije. Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i žrtvovanja dece tim idolima. Caru Joakimu prorekao je da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina grada Jerusalima, a potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti.
Kad je na presto u Jerusalimu došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i vavilonsko ropstvo. Udolini Totef pod jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva. Uskoro se to obistinilo. Prorok Jeremija je uzeo kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama u jedan dubok bunar. Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Djeve sa Mladencem. Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije i po njegovoj naredbi Jeremijino telo je preneto u Aleksandriju.