Sveti apostol i jevanđelist Marko pomagao je apostolu Petru koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Kada je Marko, bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i njegov život i čuda. Marko je napisao Sveto jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, a Marka je postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko, uz Božju pomoć, posejao seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. U Aleksandriji je osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone te i ovde učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju ali su ga neznabožci uhvatili i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije. Sav u ranama i krvav dospeo je u tamnicu. Tu mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: “Mir tebi Marko, jevanđeliste moj! ” Marko je odgovorio “Mir Tebi Gospode moj, Isuse Hriste!” Sutradan, posle mučenja otišao je dušom u bolji svet.