Sveti Jovan Bogoslov, apostol i jevanđelist bio je sin ribara Zavedeja i majke Salomije. Jovan je sa svojim bratom Jakovom krenuo za Hristom i nikada ga više nije napustio. Jedini je sa svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetoga Gospoda, a potom je brižno čuvao i služio svetoj Bogomateri sve do njenog uspenija. Kasnije je otišao u Efes i nadahnuto propovedajući mnoge je preobratio u hrišćanstvo. U progonstvu, na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje. U vreme cara Nerve ponovo je bio slobodan i vratio se u Efes gde je nastavio svoje delo hristijanizacije neznabožaca.
Kada je sveti Jovan imao više od sto godina, izašao je sa svojih sedam učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se svake godine 21. maja (8. maja po starom kalendaru), sa njegovog groba dizao neki sitan prah, mirisan i lekovit, kojim je narod lečio mnoge bolesti.