Odmah po dolasku na presto car Konstantin je imao tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju.Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu. Odmah potom 313. godine, izdao je znameniti Edikt u Milanu, kojim je prestao progon hrišćana. Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvester krsti. Odmah potom je ozdravio. Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi nastalog pojavom jeretika Arija. Sabor je osudio jeres i tvrdio pravoslavlje.

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu. Pronašla je Časni Krst Gospodnji, sazidala crkvu Vaskrsenja Na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji. Ova sveta žena umrla je 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke. Umro je u Nikomidiji 337. godine, a sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.