Rastko Nemanjić, sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog srpskog župana rođen je 1174. godine. Dok je bio sasvim mlad, težio je duhovnom životu zbog čega je odbegao u Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja je takođe otišao na Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve i postao prvi srpski arhiepiskop. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti i Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući Srpsku crkvu stvarao je i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga svi voleli i poštovali, a srpskom narodu je dao neuništivi hrišćanski duh.
Sveti Sava je umro u Trnovu na Bogojavljenje 1236. godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh tada jos jače zaživeo u narodu.