Svi su postradali za čistotu vere izrailjske od cara Antioha zvanog od jednih Epifanos (prosvetljeni), a od drugih Epimanis (bezumni). Zbog velikih greha u Jerusalimu, a naročito zbog otimanja oko arhijerejske vlasti i zločina učinjenih prilikom tog otimanja, pustio je Bog veliku bedu na sveti grad. Umesto vere u jedinog Boga živoga, Antioh je hteo da nametne Jevrejima idolopoklonstvo jelinsko, a u tome su mu pomagali čak i neki arhijereji. Naredio je Jevrejima da jedu svinjsko meso što je bilo protivno veri i Mojsijevom zakonu. Starac Eleazar, sveštenik n jedan od 70 prevodilaca Starog zaveta na grčki jezik, odbio je ovo svetogrđe. Zato je bio mučen i spaljen. Na put ka Antiohiji car je poveo i sedmoricu braće Makaveja imenom: Avim, Antonin, Eleazar, Gurije, Evsevon, Alim i Markel i njihovu majku Solomoniju. Mladiće je mučio jednog po jednog, derao im kožu sa lica, a potom ih bacao u plamen, ali se ni jedan od njih nije odrekao svoje vere. Ugledavši najzad i svog trogodišnjeg dečaka u plamenu, bacila se u njega i majka Solomonija, a svi oni stradali su za veru oko 180 godina pre Hrista.