Make your own free website on Tripod.com

 

STARI ZAVET

 

  Starozavetne knjige možemo podeliti u četiri grupe:

1) Zakonske knjige: 5 knjiga Mojsijevih

1.Postanje

2.Izlazak

3.Levitska

4.Brojevi

5.Ponovljeni zakoni

3) Poučne ili moralne:

1.Knjiga o Jovu

2.Knjiga psalama

3.Knjiga priča Solomonovih

4.Knjiga propovednikova

5.Knjiga pesma nad pesmama

 

4) Proročke:

knjige četvorice velikih proroka

1.Isaije

2.Jeremije

3.Jezekilja

4.Danila

 

 

2) Istorijske:

1.Knjiga Isusa Navina

2.Knjiga o sudijama

3.Četiri knjige o carevima

4.Dve knjige dnevnika

5.Knjiga Jezdrina

6.Knjiga Nemijina

7.Knjiga o Jestiri

 

Sveti prorok Isaija - freska iz Hilandara

knjige dvanaestorice malih proroka  

Sveti prorok Jezekilj - freska iz Hilandara

1.Osije

2.Joilja

3.Amosa

4.Avdije

5.Jone

6.Miheja

7.Nauma

8.Avakuma

9.Sofonije

10.Ageja

11.Zaharije

12.Malahije

Ova podela nije stroga, tj. u proročkim knjigama ima dosta istorije, kao i proroštva u zakonskim i istorijskim. U knjigama Staroga zaveta obuhvaćen je vremenski period od postanka sveta do rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista. Hristovim rođenjem ispunjen je savez Boga sa ljudima sklopljen preko patrijarha Avrama i njegovih potomaka (Stari zavet).
 
Knjiga postanja počinje opisom stvaranja sveta“U početku stvori Bog nebo i zemlju (1.Moj.1;1). Što znači da je prvo stvoren duhovni, nevidljivi svet (nebo), a zatim materijalni, vidljivi (zemlja). Bog je stvorio svet ni iz čega, jer pre stvaranja sveta ničega nije bilo osim Boga, koji je večan.

Sveti prorok Jeremija-

freska iz Hilandara

Nevidljivi svet čine duhovi, i ima ih mnogo. Zovu se anđeli, što znači vesnici Božje volje. Po njima Bog šalje ljudima važne vesti. Oni su nevidljivi duhovi bez tela, da bi ih ljudi videli oni uzimaju ljudski oblik. Svi su anđeli iste prirode, ali se razlikuju u slavi, sili i delatnosti. Postoji devet anđelskih činova: Prestoli, Heruvimi i Serafimi, Gospodstva, Sile, Vlasti, Načela, Arhanđeli i Anđeli.

Neki od anđela se pogordiše i ne htedoše više da slušaju Boga. Zbog toga ih On otera od sebe i baci ih u pakao na večnu kaznu, tako postadoše zli duhovi ili đavoli. Oni mrze Boga i ljude, zavide ljudima i gledaju da ih navedu na zlo, i tako odvedu u pakao. Anđeli vole ljude i čuvaju ih od zla. Svako od nas ima svog anđela čuvara, koji ga opominje da čini dobro i izbegava zlo. On se moli Bogu za nas.

Stvaranje sveta imalo je sledeći tok:

Prvoga dana stvorena je svetlost;

 

Drugoga dana stvorio je Bog svod nad zemljom, tj. plavo nebo koje mi vidimo, “i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom(1.Moj. 1;7). Takođe treba reći da se iza ovog našeg neba nalaze bezbrojni svetovi i galaksije, koje se nalaze u međusobnom besprekornom poretku;

Trećeg dana stvorio je Bog kopno, kao i biljni svet;

Četvrtog dana stvoreno je Sunce, da upravlja danom i Mesec da upravlja noću, kao i zvezde. svi oni imaju zadatak da obasjavaju zemlju, kao i da budu znaci vremena (poznato je da svi kalendari koji su trenutno u upotrebi vezani za Zemljino kretanje oko Sunca ili za kretanje Meseca oko Zemlje);

Peti dan stvorio je Bog sva živa bića u vodi, kao i ptice u vazduhu;

Šestog dana stvorene su kopnene životinje, i na kraju stvori Bog čoveka. Stvoren je od praha zemaljskog, da bi mu zatim Bog udahnuo dušu, i time ga oživeo. Ime prvog čoveka beše Adam (što znači od zemlje načinjen). Zatim je od rebra Adamovog stvorena i prva žena Eva (mati svih ljudi). Činjenica da je čovek stvoren na kraju govori nam da je Bog prvo hteo da sve na svetu uredi za čoveka. Čovek je najsavršenija Božja tvorevina, i on je sličan Bogu po tome što ima dušu (Bog nema telo, On je duh) koja je besmrtna za razliku od tela koje umire kada ga duša napusti;

Sedmoga dana se Bog odmori i blagoslovi taj dan.

Prvi ljudi su živeli sa Bogom u Rajskom vrtu ( koji se nalazio u jednoj zemlji na istoku). Oni su živeli u izobilju, ljubavi i dobroti. Često su se molili Bogu i zahvaljivali Mu, zato što ih čuva i pazi. On im se često javljao i sa njima razgovarao. Bio je to razgovor roditelja sa decom. Hranili su se plodovima drveća koje je raslo u Raju, i koga je bilo u izobilju. Najvažnije od svih bilo je drvo života, čiji su ih plodovi čuvali od bolesti i smrti. Nisu znali ni za kakve brige ili probleme, kao ni za stid, bol ili pak umor. Odmah pored drveta života raslo je drvo poznanja dobra i zla. Bog im je strogo zabranio da jedu plodove ovoga drveta. Rekao im je da će odmah umreti ako budu jeli plodove ovoga drveta. Drvo poznanja dobra i zla je postojalo da bi se proverila čovekova vernost i ljubav prema Bogu. Kroz uzdržavanje čovek je trebalo da ne dozvoli da postane rob bilo čemu. Ovo je u stvari bio jedan vid posta.

Pošto je đavo silno zavideo ljudima na njihovoj sreći odlučio je da ih navede na greh i tako odvoji od Boga. On jedanput uđe u zmiju, da bi lakše prevario Evu, koja šetajući po Raju upravo beše stigla do drveta poznanja dobra i zla. Posluživši se lukavstvom on ubedi Evu da proba plod sa drveta. Zatim ona posluži Adama, te i on pojede zabranjeni plod. To je bio prvi ljudski greh, kojim su pogazili Božju zapovest, i izazvali Božju kaznu.

Kazna je bila proterivanje ljudi iz Raja, da bi im bilo onemogućeno da idalje jedu plodove drveta života, i tako ostanu besmrtni ali u grehu. Bog još prokle Evu da će s mukom rađati decu, kao i da će biti pod vlašću svoga muža, Adama. Adamu Bog reče:“Sa znojem lica svojega ješćeš hleb, dokle, se ne vratiš u zemlju iz koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti (1 Moj. 3,19). Prvi greh je nasledan. Iz njega su nastali svi ostali gresi.

Adam je imao dva sina jedan je bio ratar i zvao se Kain, a drugi je bio pastir i zvao se Avelj. Kain je bio loš i nepravedan, dok je Avelj bio dobar i pravedan. Jednoga dana njih dvojica su prinosili Bogu žrtve. Kako je Bog znao kakav je koji od njih to On primi žrtvu Aveljovu, a Kainovu ne. To izazva veliku zavist kod Kaina te on ubi brata, Avelja. Ovim se nastavi širenje greha među ljudima. Zbog ovoga zločina prokle Bog Kaina da nikad nema sreće, da se skita po zemlji i da nigde mira ne nađe. Tako se on potucao po svetu do kraja života.

Adam i Eva tako izgubiše oba sina, da bi ih utešio Bog im dade trećeg sina, Sita. On je bio dobar kao Avelj. Posle njega imali su još mnogo dece. Sitovi potomci su bili dobri i poslušni Bogu, ali su se namnožili i Kainovi potomci koji su bili rđavi. I rđavi iskvariše dobre. Ljudi su bivali sve gori i gori. Kada se greh i zlo proširiše među ljudima odluči Bog da pusti veliku vodu na zemlju i tako podavi sve živo na njoj.

Svoju nameru On je saopštio pravednom i pobožnom Noju, na koga se bio smilovao, i koga je hteo da poštedi. Tada reče Bog Noju da sagradi drveni brod, i da na njega, pored vsoje žene i dece ukrca od svake vrste životinje po par, i da spremi dovoljno hrane za sve. Potom Bog pusti veliku vodu na zemlju, kao što je rekao, te podavi sve živo na zemlji izuzev onoga što se ukrca na Nojevu lađu. Posle potopa, kada se voda povukla, iskrca se Noje na zemlju, i prinese Bogu žrtvu, iz zahvalnosti na dobroti koju mu je Bog ukazao. Molitva Nojeva bila je ugodna Bogu, te On blagoslovi Noja i njegovo potomstvo. Tada Bog obeća da neće više slati potop.

Pravedni Noje - freska iz Hilandara

 

Skica Nojeve barke

Noje je imao tri sina, njihovo potomstvo se množilo, a kroz njih i ljudski rod. Nastalo je mnogo naroda koji se raširiše po čitavoj zemlji. No, kako je vreme prolazilo ljudi su ponovo bivali sve gori i gori. Ponovo počeše da greše i da zaboravljaju na jednoga pravoga Boga.

Klanjali su se raznim lažnim bogovima. Ali u moru neznabožaca živeo je i jedan čovek koji je sačuvao svoju veru u jednoga Boga, i koji je živeo po Božjoj volji. Bio je to pobožni Avram. Da bi se sačuvala čista vera Bog odluči da Avrama odvoji od njegove sredine, koja beše neznabožačka, čak je i Avramov otac bio neznabožac. Bog se javi Avramu i reče mu: “idi iz zemlje svoje i od roda svogjega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. I učiniću od tebe velik narod i blagosloviću te” (1 Moj. 12;1,2), kao i “I utebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.”(1 Moj. 12;3). Iako mu je bilo žao da napusti svoju zemlju i rodbinu Avram bez oklevanja posluša Boga. Pošao je na put sa svojom ženom Sarom i sinovcem Lotom ( pravedni Lot, koji će se kasnije odeliti od Avrama i nastaniti u Sodomu, gradu koji će zbog svojih grehova biti zbrisan sa lica zemlje. On i njegove dve ćerke biće, milošću Božjom, zbog svoje dobrote, jedini preživeli stanovnici Sodoma). Avram povede i svoje sluge, svoju stoku i ponese svu pokretnu imovinu. Nastanio se u zemlji Hananu, koja beše plodna i lepa. Imao je svega dovoljno i bio je zadovoljan, jedino što ga je žalostilo bilo je to što nema potomstva. Pošto je Bog voleo Avrama podario mu je sina, Isaka.

Isak je imao sina Jakova. Jakov je imao dvanaest sinova, od kojih je kasnije nastalo dvanaest plemena izrailjskih. Josifa, jednog od sinova Jakovljevih braća su iz zavisti i mržnje prodala u Misir (Egipat). Zbog svoje pobožnosti i pravednosti on bi spasen od Boga. Kasnije je on uživao veliki ugled među Misircima, bio je prvi do faraona. Kada je nastupila velika glad po celoj zemlji, on pozva oca i braću u Misir, jer misirske žitnice, njegovom zaslugom, behu pune. I tako ih je spasao.

Patrijarh Avram - freska iz Hilandara

Sveti prorok Mojsije - freska iz Hilandara

Posle smrti Josifove njegovi potomci su bili mnogo mučeni u Misiru. Tada se Bog javi Mojsiju, na brdu Horivu, u obliku plamena iz kupine koja je gorela, ali nije sagorevala, i reče mu da izvede Jevreje iz Misira. Faraon nije to dozvolio, ali uz Božju pomoć Mojsije učini mnoga čuda, i tako uspe da izvede narod iz Misira. Putovanje Jevreja u Obećanu zemlju trajalo je četrdeset godina. Išli su preko pustinje, hranili se manom, čudesnom hranom sa neba, zahvaljujući kojoj nikada nisu psećali glad. Odeća i obuća nisu im se cepale. Gospod je Mojsiju, na brdu Sinaju, predao Deset zapovesti:

1.Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim mene.

2.Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3.Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4.Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5.Poštuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6.Ne ubij.

7.Ne čini preljube.

8.Ne ukradi.

9.Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10.Ne poželi ništa što je tuđe.

Osim Mojsija Jevreje su kroz ceo Starozavetni period i drugi Sveti Proroci učili zakonu Božjem. Najpoznatiji su carevi David i Solomon, Ilija, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Amos, Osija, Malahija. Proroci su bili pobožni ljudi, koje je sam Bog birao, da bi preko njih javljao ljudima svoju volju. Oni su opominjali careve i narod da se poprave i pokaju za svoje grehe, i govorili im kakva će ih kazna stići ako ih ne poslušaju, činili razna čuda. Nisu se bojali da kažu istinu u oči i samim zlim carevima, kao i drugim ljudima i zbog toga su često stradali, bili gonjeni, mučeni i ubijani. Svi Proroci su predskazivali dolazak Spasitelja. Car David je hiljadu godina pre Hrista predskazao muke Njegove na krstu. Prorok isaija predskazuje “Zato će vam sam Gospod dati znak; eto devojka će zatrudneti i roditi Sina, i nadenuće mu ime Emanuilo”(Isa. 7;14) (Emanuilo - s nama Bog). Jedan prorok je rekao da će Mesija biti rođen u Vitlejemu. Poslednji Prorok je bio Sveti Jovan Krstitelj ili Preteča. Naravno sve što su proroci o Hristu rekli ispunilo se. Svi su se oni trudili da olakšaju narodu život pod mnogim nedaćama, tešeći ga, održavajući u njemu veru u dolazak Spasitelja sveta. Proroci nisu mogli da sasvim promene, tj. poprave ljude, na kojima je bio praroditeljski greh. Od toga greha će ih očistiti tek Onaj kome su Proroci pripremali put, Sin Božji Isus Hristos.