Nikejsko - Carigradski

SIMVOL VERE

 

Sažeto Ispovedanje vere, zvano Nikejsko - Carigradski Simvol Vere, sastavili su sveti oci Crkve na prva dva Vaseljenska sabora, koji su održani u Nikeji (Mala Azija) odnosno Carigradu, da bi sačuvali čistotu Nauke Hristove od raznih lažnih učenja, jeresi.

Na prvom Vaseljenskom saboru koji je održan 325. godine u Nikeji sastavljeno je prvih osam članova Simvola Vere. Neposredni razlog sazivanja sabora bilo je širenje Arijeve jeresi (Arije je bio Aleksandrijski sveštenik koji je učio da Isus Hristos nije Bog nego da je stvoren kao i svi ostali ljudi, i da nije večan niti bez greha, iako je najuzvišeniji od svih stvorenja.).

Na drugom Vaeljenskom saboru, održanom 381. godine u Carigradu, dodato je još četiri člana. Ovaj sabor je sazvan da bi se sprečilo širenje nove jeresi, Makedonijeve jeresi (Makedonije je bio Carigradski patrijarh, koji je tvrdio da Sveti Duh nije Bog već Božji stvor, i da samim tim nije ravan Bogu.).

Verujem u jednog Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

Prvi član Simvola Vere: postoji samo jedan istiniti Bog koji je svudaprisutan, nepromenljiv, neograničen, sveznajući, večan, bespočetan i beskrajan, duhovan i besmrtan, svemoćan, savršeno dobar, savršeno pravedan. On je stvorio, Svojom Silom i Premudrošću, sve nevidljivo (nebo) i sve vidljivo (zemlja).

 
I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo; Drugi član: ISUS znači SPASITELJ (došao je daspasi ljude od Satane, greha i smrti), HRISTOS znači POMAZANIK (Car, Sveštenik, Prorok). On je jedini Sin Boga Oca, koji je rođen, a ne stvoren, što znači da je istog bića kao i Njegov Otac. Iz ovoga slede ostale Njegove osobine, tj. Svetlost od Svetlosti ( pošto je Otac Svetlost, logično je da i Sin bude Svetlost), Bog istiniti od Boga istinitog. I sam Gospod Isus Hristos kaže: “Ja i Otac cmo jedno” (Jovan 10;30). Kroz Njega je Otac stvorio sve stvari koje su stvorene na nebu i zemlji.
 
Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek; Treći član: radi spasenja ljudi Sin Božji privremeno napušta Carstvo Nebesko i silazi na zemlju, ovaploćuje se (plot - telo, ovaplotiti - oteloviti, obući telo), tj. uzima ljudsko telo i ljudsku dušu, postaje čovek, ali savršen čovek bez greha i poroka, kakvi su bili prvi ljudi u Raju, pre svog grehovnog pada. On se ovaplotio tako što Ga je Presveta Djeva Marija začela na natprirodan način, silom Svetog Duha, i potom rodila, tako su u Njemu sjedinjenje dve prirode, božanska i ljudska. On je Bogočovek, tj. Bog i čovek su rođeni u jednoj ličnosti, a Presveta Djeva Bogorodica. Ona se još naziva i Prisnodjeva, zato što je bila djeva pre, za vreme i posle rođenja Isusa Hrista. Ostala je Djeva zauvek.
 

I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;

I koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;

I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;

I koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima,njegovom Carstvu neće biti kraja.

 Četvrti, peti, šesti i sedmi član: On prinosi Sebe kao nevinu žrtvu i umire na najsuroviji način ne za Svoje grehe, pošto ih nije imao, već za grehe ljudskog roda od Adama na ovamo. Posle tri dana, kao što je prorekao vaskrsava iz mrtvih i pobeđuje smrt, da bi ljudima darovao večni i besmrtni život kod Boga. Posle četrdeset dana Uznosi se na nebo. Time se završava Njegova misija spasenja ljudi, On se vraća u Carstvo Nebesko odakle će ponovo doći da sudi svim ljudima, živima i mrtvima, i svim bićima.
 
I u Duha Svetog, Gospoda , životvornog, Koji od oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. Osmi član: Sveti Duh je treće lice Svete Trojice, koji su isti po suštini a različiti po licima, te se zato i On kao i Otac i Sin naziva Gospod, i zajedno sa Njima poštuje i slavi. I On je Istiniti Bog od Istinitog Boga, On ishodi od Oca, ne rađa se kao Sin. Naziva se životvorni jer bez Njega nema stvarnog života ni na nebu ni na zemlji.
 
U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Deveti član:Crkva je Bogom ustanovljena zajednica ljudi, ujedinjenih verom u jednog Boga, Svetim tajnama, zakonom Božjim i crkvenom upravom. Njen osnivač je Gospod Isus Hristos (On je rekao: “Sazidaću Crkvu Svoju i vrata adova neće je nadvladati” (Matej 16;18)). Ona je jedno duhovno telo sa jednom glavom, Isusom Hristom, i Duhom Svetim koji boravi u njoj, te zato možemo verovati samo u jednu Crkvu. Sveta je zato što je osvećena svetošću njenog Osnivača, Njegovim rečima, delima i žrtvom, i zato što je njen cilj da osveti ljude, kao i zato što kroz celu istoriju daje mnogo svetih i mučenika. saborna je jer se obraća celom čovečanstvu. Nazivamo je apostolskom jer je očuvala duh, učenje i rad Hristovih apostola, koje je On izabrao i kojima je dao vlast da govore i rade u Njegovo ime.
 

Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.

Deseti član: Krštenje je Sveta tajna kojom se postaje član Crkve. To je Sveta tajna koja se vrši samo jednom, zato se u Simvolu Vere kaže jedno krštenje. Ovom Svetom tajnom čovek se oslobađa praroditeljskog greha (praroditeljski greh se prenosi sa generacije na generaciju kroz celu ljudsku istoriju od Adama do danas, zato se još naziva i nasledni greh.), kao i svih ostalih ličnih grehova koje je počinio do tog trenutka (ovo se odnosi na odrasle osobe, deca osim praroditeljskog ne poseduju druge grehove). Ostale Svete tajne nisu navedene u Simvolu Vere zato što kroz Krštenje dobijamo blagodat od Duha Svetoga i postajemo hrišćani, i tek posle toga možemo pristupati ostalim Svetim tajnama, drugi razlog je taj što je u vreme sastavljanja Simvola Vere bilo spora između svetih otaca i jeretika oko nekih pitanja vezanih za ovu Svetu tajnu.
 

Čekam vaskrsenje mrtvih.

I život budućeg veka. Amin.

Jedanaesti i dvanaesti član: Kod drugog Hristovog dolaska, posle kraja sveta dogodiće se sveopšte vaskrsenje mrtvih (duše umrlih dobiće nova, nepropadljiva, duhovna tela, a tela onih koji tada budu živi u tren oka će se pretvoriti iz prirodnih, propadljivih tela u duhovna) i tada će nastupiti Strašni (Poslednji) sud na kome će se pravednicima odrediti večno blaženstvo, a grešnicima večna muka.