Make your own free website on Tripod.com
I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi (Jovan VIII,32)

Prezentaciju sam pokrenuo na Božić 2000 / 2001 godine sa željom da, koliko mi to moje skromne mogućnosti dopuštaju, dam svoj doprinos povratku našeg naroda Pravoslavnoj veri.

Cilj prezentacije je da pokuša da odgovori na neka osnovna pitanja i nedoumice, ili makar da bude putokaz ka mestima gde se odgovor može naći.

Ako imate bilo kakvu primedbu ili sugestiju molio bih Vas da me kontaktirate.

 

Drašković Aleksandar

O HRIŠĆANSKOJ VERI UOPŠTE

 

Šta je hrišćanska vera?

Hrišćanska vera je Hristovo znanje o najvažnijim tajnama bića i života, koje znanje ljudi mogu primeniti samo verovanjem u Njega, a ne svojim sopstvenim naporima.

 

Koje su najvažnije tajne o biću i životu o kojima samo Hristos ima pravo znanje?

To su:

Tajna o nevidljivim stvarnostima: o Bogu, anđelima, o ljudskoj duši;

Tajna o stvaranju sveta i njegovom svršetku;

Tajna o neprestanom Božjem vođenju čoveka i čovečanstva određenom cilju, a po Njegovoj premudrosti i sili;

Tajna o čovekovom grehu i padu i o njegovom spasenju kroz bogovaploćenje;

 

 

Spisak novih tekstova

 

Tajna o carstvu Božjem kao krajnjem cilju čovekovog zemaljskog života i o pravom putu koji vodi tome cilju, tj. o ponašanju čoveka prema sebi, prema bližnjem i prema Bogu.

Tajna o vaskrsenju iz mrtvih, o poslednjem sudu i o večnom životu.

Nisu li i neki drugi verski učitelji, mislioci i filosofi pokušavali da objasne ove tajne?

Jesu mnogi od njih. Ali to su činili samo svojim ograničenim ljudskim snagama, razmišljanjem i upornim studiranjem o svetu i ljudskoj prirodi. Svi su se njihovi pokušaji svršavali pretpostavkama i različitim teorijama često suprotnim jedna drugoj.

 

U čemu se onda sastoji preimućstvo Hristovog znanja nad njihovim?

U preimućstvu Hrista kao očevica. On svedoči: “Ja govorim što sam video” (Jovan VIII,38), i opet: “Niko nije uzišao na nebo osim onoga koji je sišao s neba, Sin čovečji koji je na nebu” (Jovan III,13). Verskim učiteljima svoga vremena, On je rekao: “Vi ste odozdo, a ja sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, a ja nisam od ovoga sveta” (Jovan VIII,23). Starešini izrailjskom je rekao: “Zaista, zaista ti kažem: govorim ono što znam i svedočim ono što sam video” (Jovan III,11). I opet: “Ja sam hleb (života) koji je sišao s neba” (Jovan VI,41). I mnogo drugog iz te oblasti On je govorio autoritetom jednog očevica o svim tajnama neba i zemlje, tako da su se ljudi divili Njegovoj nauci, jer “nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek” (Jovan VII,46).

 

Zaista, i u svakidašnjem životu mi više verujemo očevicu nego nekom teoretičaru ili filosofu. Ali postojali su i drugi verski učitelji koji su tvrdili da su svoje učenje primili od pojedinih anđela. I anđeli su očevici velikih tajni. Šta da mislimo o tome?

Tačno je da je ponekad Bog slao svoje anđele pojedinim ljudima da ih nauče i da rukovode njima. Ali češće su ljudi doživljavali lažna viđenja, tj. zle duhove prikazane u obliku anđela. Pored toga, Hristov slučaj je sasvim drukčiji. Njega nisu učili niti Njime rukovodili anđeli. Naprotiv, On je zapovedao anđelskim vojskama i izgonio zle duhove iz ljudi. Anđeli su Mu služili, a demoni su strepeli pred Njim.

 

Treba li u ovom slučaju da mislimo da je hrišćanska religija iznad svih ostalih religija u svetu?

Hrišćanska vera se ne bi mogla ni upoređivati s drugim religijama, i strogo govoreći, ne bi ni trebalo nazivati je religijom u “paganskom” smislu ove reči. Jer, ona nije jedna religija među drugim religijama, ona je VERA U HRISTA I HRISTOVO OTKRIVENJE. Ona je lično, jedinstveno i potpuno otkrivenje Boga ljudima radi njihovog prosvećenja i spasenja. Drugo otkrivenje od Boga više neće biti dato, i pored Isusa Hrista drugi Mesija ne može biti očekivan sve do kraja sveta.

 

Šta onda treba da mislimo o nekim savremenim pokušajima da se hrišćanska vera izjednači sa svim ostalim religijama?

To su pokušaji pogrešni i to je opasan eksperiment. Jer “Bog se ne da ružiti” (Gal. VI,7), niti se krv Sina Božjeg može izjednačiti s mastilom književnika. Iako smo mi kao članovi stare Istočne crkve snishodljivi prema svakom ljudskom biću, nama je strogo zabranjeno da upoređujemo od Boga nam predanu otkrivenu istinu sa religijama i filosofijama koje su stvorili ljudi.

 

Kojim sredstvima da se branimo protiv pokušaja takvog izjednačavanja?

U prvom redu produbljivanjem našeg znanja o našoj pravoslavnoj veri, praktikovanjem vere u svakidašnjem životu, udubljivanjem u nju, kao što naučnik produbljuje otkrivenu činjenicu. Drugo, plemenitim i mudrim naporima - nikada silom - da se ljudi uzdižu od nižih i najnižih stupnjeva verovanja prema visini naše savremene vere, umesto da se savršenstvo spušta i meša s nesavršenim radi neke pogodnosti.

 

Zašto našu veru zovemo živom verom?

Stoga što su VERA I ŽIVOT neodvojivo spojeni kao uzrok i posledica. Gospod Isus je rekao “Ko veruje Sina (Božjega) ima život večni, a ko ne veruje Sina neće videti života, nego gnev Božji ostaje na wemu” (Jov. III,36). Takođe je rečeno: “Pravednik će živeti od vere” (Jevr. X,38).

 

Vladika Nikolaj Velimirović

VERA SVETIH